Grinjarova reakcija

Grinjarova reakcija je organometalna hemijska reakcija u kojoj se alkil, vinil, ili aril-magnezijum halidi (Grinjarovi reagensi) dodaju na karbonilnu grupu u aldehida ili ketona.^[1][2] Ova reakcija je važan pristup za formiranje ugljenik–ugljenik veza.^[3][4] Reakcija organskih halida sa magnezijumom nije Grinjarova reakcija, ali proizvodi Grinjarov reagens.^[5]

Grinjarovu reakciji i reagense je otkrio francuski hemičar Viktor Grinjar (Univerzitet u Nanciju, Francuska), koji je zaj rad nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju 1912. godine.^[6] Grinjarovi reagensi su slični organolitijumskim reagensima zato što su oba jaki nukleofili koji mogu da dormiraju nove ugljenik–ugljenik veze.

Reakcioni mehanizam

Grinarov reagens funkcioniše kao nukleofil, on napada elektrofilni atom ugljenika koji je prisutan unutar polarne veze karbonilne grupe. Dodavanje Grinarovog reagensa na karbonil se tipično odvija putem prelaznog stanja sa šestočlanim prstenom.^[7]

Međutim, u sličajevima zaklonjenog Grinarovog reagensa, reakcija može da se odvija putem prenosa elektrona. Slični pristupi su pretpostavljaju za druge reakcije Grinarovog reagensa, e.g., formiranje veza ugljenik–fosfora, uglenik–kalaja, ugljenik–silicijuma, ugljenik–bora i drugih ugljenik–heteroatoma.

Galerija

• 
  Opiljci magnezijuma su stavljeni u flask.
• 
  Tetrahidrofuran i mala količina joda su dodati.
• 
  Rastvor alkil bromida je dodat u zagrevanje.
• 
  Nakon završetka dodavanja, smeša se zagreva neko vreme.
• 
  Formiranje Grinjarovog reagensa je završeno. Mala količina magnezijuma još uvek zaostaje u flasku.
• 
  Grinjarov reagens se hladi do 0°C pre dodavanja karbonilnog jedinjenja. Rastvor postaje zamagljen usled precipitacije Grinjarovog reagensa.
• 
  Rastvor karbonilnog jedinjenja se dodaje u Grinjarov reagens.
• 
  Rastvor se zagreva do sobne temperature. U toj tački reakcija je završena.

Vidi još

Grinjarova reakcija на Викимедијиној остави.

1. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
2. ^ Chapter 19: Carboxylic Acids. Organic Chemistry 4e Carey. mhhe.com
3. ^ Shirley, D. A. (1954). „The Synthesis of Ketones from Acid Halides and Organometallic Compounds of Magnesium, Zinc, and Cadmium”. Org. React. 8: 28—58. 
4. ^ Huryn, D. M. (1991). „Carbanions of Alkali and Alkaline Earth Cations: (ii) Selectivity of Carbonyl Addition Reactions”. Ур.: Trost, B. M.; Fleming, I. Comprehensive Organic Synthesis, Volume 1: Additions to C—X π-Bonds, Part 1. Elsevier Science. стр. 49—75. ISBN 978-0-08-052349-1. doi:10.1016/B978-0-08-052349-1.00002-0. 
5. ^ IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. (the "Gold Book"). Compiled by A. D. McNaught and A. Wilkinson. . Oxford: Blackwell Scientific Publications. 1997. ISBN 978-0-9678550-9-7. . . doi:10.1351/goldbook.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
6. ^ Grignard, V. (1900). „Sur quelques nouvelles combinaisons organométaliques du magnésium et leur application à des synthèses d'alcools et d'hydrocabures”. Compt. Rend. 130: 1322—25. 
7. ^ Maruyama, K.; Katagiri, T. (1989). „Mechanism of the Grignard reaction”. J. Phys. Org. Chem. 2 (3): 205—213. doi:10.1002/poc.610020303.