Universal Pictures

Universal Studios
акционарско друштво, подружница Ен-Би-Си Јунивесала
Делатносткинематографска и видео-производња
ОснованоЊујорк
(1912. год.; пре 112 година (1912))
(30. април, као Universal Film Manufacturing Company;
8. јун, као Universal Pictures)
СедиштеЈуниверсал Сити, Калифорнија, САД
Сједињене Америчке Државе
Руководиоци
Рон Мејер (председник)
Производифилмови
Веб-сајтuniversalpictures.com

Universal Pictures (транскр. Јуниверсал пикчерс) огранак је Ен-Би-Си Јуниверсала, један је од Великих шест филмских студија.

Основао га је Карл Лемле 1912. године. Један је од најстаријих америчких филмских студија који још увек постоји и у континуитету ради. Дана 11. маја 2004, контролни удео у компанији је продат Џенерал електрику. Као резултат спајања настао је велики конгломерат преименован у Ен-Би-Си Јуниверсал, док је део компаније који се бави филмском продукцијом задржао назив Јунивесал студиос Inc.

Историја

Компанију је основао Карл Лемле, емигрант немачко-јеврејског пореклом из Лаупхајма у Немачкој. Лемли се настанио у Висконсину, у градићу Ошкош где је имао продавницу одеће. Убрзо је одустао од тог посла и купио први Никелодион. Оснивање Едисоновог труста 1908. године, значило је да власници никелодиона морају да плаћају накнаде за филмове које је труст произвео. Последица овога је било велико незадовољство Лемлија и осталих власника никелодеона. Они су одлучили да почну са продукцијом сопствених филмова. У јуну 1911. Лемли је, са партнерима Ејбом и Џулијусом Стерном, основао компанију Yankee Film Company. Компанија је убзрзо укључена у Independent Moving Pictures Company. За разлику од Едисона, Лемли је на својим филмовима потписивао глумце који су у њима играли, што је привукло велики број глумаца. Може се рећи да је тиме значајно допринео стварању система филмске звезде.

Дана 30. априла 1912. у Њујорку је основана Universal Film Manufacturing Company. У јулу исте године Лемли је постао њен председник. Године 1925. компанија је променила име у Universal Pictures Company, Inc. Године 1915. Лемли је, на фарми у близини Холивуда, основао највећи филмски студио на свету, који се простирао на 93 хектара. Студио је био отворен за посетиоце, што је у то време било прилично неуобичајено. Студио се, углавном, бавио производњом јефтиних мелодрама и вестерна.

Двадесетих година, највећа филмска звезда студија био је Лон Чејни који се појављивао у скоро свим драмама снимљиним у том периоду. Најзначајнији филмови тог периода су Звонар Богородичине цркве (1923) и Фантом из Опере (1925) У овом периоду, Лемли је већину управљачких одлука поверио Ирвингу Талбергу. Талберг је био Лемлијев секретар који га је импресионирао својим предлозима како успешније водити студио. Међутим, Талберг је убрзо прешао у другу компанију — Metro-Goldwyn-Mayer, чији председник му је обећао већу плату. Без њега, Универзал је постао другоразредна компанија и то стање је трајало неколико деценија.

Године 1928. Лемли је урављање компанијом предао свом сину — Карлу Лемлију Млађем. Био је то поклон за младићево пунолетство. Тиме је само потврђен имиџ непотизма који је компаније и раније имала. Наводно, у једном тренутку је чак 70 Лемлијевих рођака било на платном списку. Међу њима је био и будући режисер Вилијам Вајлер.

Лемли млађи је наговорио оца да осавремене студио. Градио је биоскопе и почео да снима звучне филмове. Снимио је и неколико високобуџетних филмова, међу којима је најбитинији освајач Оскара за најбољи филм 1930. — На западу ништа ново.

Лого

Први лого који је компанија имала је био у облику Земље на којој пише Universal Films са прстеном налик Сатурновом, на коме пише The Trans-Atlantic Film. Овај лого је седам пута модернизован (последњи пут 1997), али је главна идеја планете са прстеном задржана у свим верзијама.

Најзначајнији филмови

1921—1930.

  • Звонар Богородичине цркве (1923)
  • Фантом из Опере (1925)
  • На западу ништа ново (1930) (Добитник Оскара за најбољи филм)

1931—1940.

  • Дракула (1931)
  • Франкенштајн (1931)
  • Имитација живота (1934) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Франкенштајнова невеста (1935)
  • Величанствена опсесија (1935) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Три паметне девојке (1936) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Сто мушкараца и девојка (1937) (Номинован за Оскара за најбољи филм)

1941—1950.

  • Саботер (1942)
  • Сенка сумње (1943)
  • Велика очекивања (1947)
  • Велики сат (1948)
  • Хамлет (1948) (Добитник Оскара за најбољи филм)
  • Винчестер '73 (1950)

1951—1960.

  • Човек у белом оделу (1952)
  • Човек који је сувише знао (1956)
  • Додир зла (1958)

1961—1970.

  • Убити птицу ругалицу (1962) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Птице (1963)
  • Шарада (1963)
  • Фаренхајт 451 (1966)
  • Ана од хиљаду дана (1969) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Аеродром (1970) (Номинован за Оскара за најбољи филм)

1971—1980.

1981—1990.

1991—2000.

2001—2010.

  • Блистави ум (2001) (Добитник Оскара за најбољи филм)
  • Дневник Бриџет Џонс (2001)
  • Борнов идентитет (2002)
  • Господар и војсковођа (2003) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Трка живота (2003) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Реј (2004) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Борнова надмоћ (2004)
  • Човек Пепељуга (2005)
  • Кинг Конг (2005)
  • Минхен (2005) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Потомци (2006)
  • Човек изнутра (2006)
  • Јунајтед 93 (2006)
  • Добри пастир (2006)
  • Борнов ултиматум (2007)
  • Фрост/Никсон (2008) (Номинован за Оскара за најбољи филм)
  • Замена (2008)
  • Проклетници (2009) (Номинован за Оскара за најбољи филм)

Спољашње везе

Universal Pictures на Викимедијиној остави.
  • Званични веб-сајт
  • universalpictures.com
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • ISNI
    • 2
  • VIAF
Државне
  • Каталонија
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Чешка
    • 2
Уметничке
  • Museum of Modern Art
Људи
  • Trove
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • MusicBrainz label