13. група хемијских елемената

Борова група (група 13)
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
група 12 ←    → угљенична група
Број групе по IUPAC 13
Име елемента борова група
Тривијално име triels
CAS број групе
(САД, патерн А-Б-А)
IIIA
стари IUPAC број
(Европа, патерн А-Б)
IIIB

↓ Периода
2
Слика: Boron chunks
Бор (B)
5 Металоид
3
Слика: Aluminium metal
Алуминијум (Al)
13 Постпрелазни метал
4
Слика: Gallium crystals
Галијум (Ga)
31 Постпрелазни метал
5
Слика: Ductile indium wire
Индијум (In)
49 Постпрелазни метал
6
Слика: Thallium pieces stored in a glass ampoule under argon atmosphere
Талијум (Tl)
81 Постпрелазни метал
7 Нихонијум (Nh)
113 постпрелазни метал

Легенда

примордијални елемент
синтетички елемент
Боја атомског броја:
црна=чврст
Група 4
Периода
2 5
B
3 13
Al
4 31
Ga
5 49
In
6 81
Tl
7 113
Nh

13. група хемијских елемената је једна од 18 група у периодном систему елемената. У овој групи се налазе: бор, алуминијум, галијум, индијум, талијум и нихонијум. The elements in the boron group are characterized by having three valence electrons.[1] Ови елементи су такође називани триелима.[а] У овој периоди се налазе 1 металоид и пет слабих метала. Сви елементи сем унунтријума (нихонијума) који је вештачки добијен се налазе у природи. Атомске масе ових елемената крећу се између 10,81 и 284. Ова група носи и називе: борова група хемијских елемената и IIIА група хемијских елемената.

Бор се обично класификује као (металоид), док се остатак, са могућим изузетком нихонијума, сматра пост-транзиционим металима. Бор се ретко јавља, вероватно зато што бомбардовање субатомским честицама произведеним из природне радиоактивности ремети његова језгра. Алуминијум се широко налази на земљи и трећи је најраспрострањенији елемент у Земљиној кори (8,3%).[3] Галијум се налази у земљи са количином од 13 ppm. Индијум је 61. најзаступљенији елемент у земљиној кори, а талијум се налази у умереним количинама широм планете. Није познато да се нихонијум појављује у природи и зато се назива синтетичким елементом.

Неколико елемената групе 13 има биолошку улогу у екосистему. Бор је елемент у траговима код људи и неопходан је за неке биљке. Недостатак бора може довести до успоравања раста биљака, док вишак може нанети штету инхибирањем раста. Алуминијум нема биолошку улогу, нити значајну токсичност и сматра се безбедним. Индијум и галијум могу да стимулишу метаболизам; галијуму се приписује способност везивања за протеине гвожђа. Талијум је високо токсичан, омета функцију бројних виталних ензима, и корштен је као пестицид.[4]

Карактеристике

Као и друге групе, чланови ове породице показују обрасце у конфигурацији електрона, посебно у најудаљенијим љускама, што резултира трендовима у хемијском понашању:

Z Елемент Број електрона по љусци
5 бор 2, 3
13 алуминијум 2, 8, 3
31 галијум 2, 8, 18, 3
49 индијум 2, 8, 18, 18, 3
81 талијум 2, 8, 18, 32, 18, 3
113 нихонијум 2, 8, 18, 32, 32, 18, 3 (предвиђено)

Борova група је запажена по трендовима у конфигурацији електрона, као што је горе приказано, и по неким карактеристикама својих елемената. Бор се разликује од осталих чланова групе по тврдоћи, рефрактивности и неспремности да учествује у металном везивању. Пример тренда реактивности је тенденција бора да ствара реактивна једињења са водоником.[5]

Иако се налази у p-блоку, група је позната по кршењу правила октета од стране својих чланова бора и (у мањој мери) алуминијума. Ови елементи могу поставити само шест електрона (у три молекулске орбитале) на валентну љуску. Сви чланови групе окарактерисани су као тровалентни.

Хемијска реактивност

Хидриди

Већина елемената у групи бора показује повећану реактивност како елементи постају тежи у атомској маси и како се њехов атомски број повећава. Бор, први елемент у групи, генерално је нереактиван са многим елементима, осим на високим температурама, иако има способност формирања многих једињења са водоником, која се понекад називају борани.[6] Најједноставнији боран је диборан, или B2H6.[5] Други пример је B10H14.

Следећи елементи групе 13, алуминијум и галијум, формирају неколико мање стабилних хидрида, иако постоје AlH3 и GaH3. За индијум, следећи елемент у групи, није познато да формира много хидрида, осим у сложеним једињењима као што је фосфински комплекс H3InP(Cy)3.[7] Синтетизовано стабилно једињење талијума и водоника до сада није синтетисано.

Нека уобичајена хемијска једињења групе бора[5]

[8][9][10][11][12]

Елемент Оксиди Хидриди Флуориди Хлориди Сулфиди
Бор (β/g/α)B2O3 B2H6 BF3 BCl3 B2S3
B2O B10H14 BF
4
B6O BH3 B2F4
B5H9 BF
B6H12
B4H10
B
6
H2−
6
B
12
H2−
12
B20H26
Алуминијум (γ/δ/η/θ/χ)Al2O3 (α/α`/β/δ/ε/θ/γ) AlH3 AlF3 AlCl3 (α/β/γ) Al2S3
Al2O Al2H6
AlO AlH4
AlH
4
Галијум (α/β/δ/γ/ε) Ga2O3 Ga2H6 GaF3 GaCl3 GaS
GaH4 GaCl2
GaH3 Ga2Cl4
Ga2Cl6
GaCl
4
Ga
2
Cl
7
Индијум In2O3 InH3 InF3 InCl3 (α/β/γ) In2S3
In2O
Талијум Tl2O3 TlH3 TlF TlCl
Tl2O TlH TlF3 TlCl3
TlO2 TlF3−
4
TlCl2
Tl4O3 TlF2−
3
Tl2Cl3
Нихонијум (Nh2O)[б] (NhH) (NhF) (NhCl) NhOH
(Nh2O3) (NhH3) (NhF3) (NhCl3)
(NhF
6
)

Оксиди

Познато је да сви елементи групе бора формирају тровалентни оксид, при чему су два атома елемента ковалентно везана са три атома кисеоника. Ови елементи показују тренд повећања pH (од киселог до базног).[13] Боров оксид (B2O3) је благо кисео, алуминијум и галијум оксид (Al2O3 и Ga2O3) су амфотерни, индијум(III) оксид (In2O3) је скоро амфотерни, а талијум(III) оксид (Tl2O3) је Луисова база јер се раствара у киселинама и формира соли. Свако од ових једињења је стабилно, али се талијум оксид разлаже на температурама вишим од 875 °C.

Узорак бор триоксида у праху (B2O3), једног од оксида бора

Халиди

Елементи у групи 13 такође могу да формирају стабилна једињења са халогенима, обично са формулом MX3 (где је M елемент групе бора, а X је халоген).[14] Флуор, први халоген, може да формира стабилна једињења са свим тестираним елементима (осим неона и хелијума),[15] а борова група није изузетак. Чак се претпоставља да би нихонијум могао да формира једињење са флуором, NhF3, пре него што се спонтано распадне због радиоактивности нихонијума. Хлор такође формира стабилна једињења са свим елементима у боровог групи, укључујући талијум, и претпоставља се да реагује са нихонијумом. Сви елементи ће реаговати са бромом под одговарајућим условима, као и са осталим халогенима, али мање енергично од хлора или флуора. Јод ће реаговати са свим природним елементима у периодном систему осим са племенитим гасовима, а познат је по својој експлозивној реакцији са алуминијумом у AlI3.[16] Астат, најтежи халоген, формира само неколико једињења због своје радиоактивности и кратког полуживота, а нема извештаја о једињењу са везом At–Al, –Ga, –In, –Tl или -Nh, иако научници сматрају да би требало да формира соли са металима.[17]

Напомене

  1. ^ Назив икосагени је повремено кориштен за групу 13,[2] у контексту икосаедарских структура које карактеристично формирају његови елементи.
  2. ^ До данас нису синтетисана једињења нихонијума (осим могућег NhOH), а сва друга предложена једињења су у потпуности теоретска.

Референце

  1. ^ Kotz, Treichel & Townsend 2009, стр. 351
  2. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  3. ^ „Soviet Aluminium from Clay”. New Scientist. One Shilling Weekly. 8 (191): 89. 1960. 
  4. ^ Dobbs 2009, стр. 276–278
  5. ^ а б в Harding, Johnson & Janes 2002, стр. 113
  6. ^ Raghavan 1998, стр. 43
  7. ^ Cole, M. L.; Hibbs, D. E.; Jones, C.; Smithies, N. A. (2000). „Phosphine and phosphido indium hydride complexes and their use in inorganic synthesis”. Journal of the Chemical Society, Dalton Transactions (4): 545—550. doi:10.1039/A908418E. 
  8. ^ Downs 1993, стр. 197–201
  9. ^ Daintith 2004, стр. 269
  10. ^ Bleshinsky & Abramova 1958, стр. 301
  11. ^ Downs 1993, стр. 195–196
  12. ^ Henderson 2000, стр. 6
  13. ^ Jellison, G. E.; Panek, L. W.; Bray, P. J.; Rouse, G. B. (1977). „Determinations of structure and bonding in vitreous B2O3 by means of B10, B11, and O17 NMR”. The Journal of Chemical Physics. 66 (2): 802. Bibcode:1977JChPh..66..802J. doi:10.1063/1.433959. Приступљено 16. 6. 2011. 
  14. ^ Henderson 2000, стр. 60
  15. ^ Young, J. P.; Haire, R. G.; Peterson, J. R.; Ensor, D. D.; Fellow, R. L. (1981). „Chemical Consequences of Radioactive Decay. 2. Spectrophotometric Study of the Ingrowth of Berkelium-249 and Californium-249 Into Halides of Einsteinium-253”. Inorganic Chemistry. 20 (11): 3979—3983. doi:10.1021/ic50225a076. 
  16. ^ Francis, William (1918). „The Chemical Gazette, or Journal of Practical Chemistry”. XVI. Boston, Ma: 269. 
  17. ^ Roza, Greg (2010). The Halogen Elements: Fluorine, Chlorine, Bromine, Iodine, Astatine. NY, New York, USA: The Rozen Publishing Group, Inc. стр. 33. ISBN 978-1-4358-3556-6. 

Литература

  • Bleshinsky, S. V.; Abramova, V. F. (1958). Химия индия (на језику: руски). Frunze. стр. 301. 
  • Daintith, John (2004). Oxford dictionary of chemistry. Market House Books. ISBN 978-0-19-860918-6. 
  • Dobbs, Michael (2009). Clinical neurotoxicology: syndromes, substances, environments. Philadelphia, Pa: Saunders. стр. 276—278. ISBN 978-0-323-05260-3. 
  • Harding, Charlie; Johnson, David; Janes, Rob (2002). Elements of the p block. Cambridge, UK: The Open University. стр. 113. ISBN 0-85404-690-9. 
  • Kotz, John C.; Treichel, Paul; Townsend, John Raymond (2009). Chemistry and chemical reactivity. 2. Belmont, Ca, USA: Thomson Books. стр. 351. ISBN 978-0-495-38712-1. 
  • Raghavan, P. S. (1998). Concepts And Problems In Inorganic Chemistry. New Delhi, India: Discovery Publishing House. стр. 43. ISBN 81-7141-418-4. 
  • Downs, Anthony John (1993). Chemistry of aluminium, gallium, indium, and thallium. Chapman and Hall Inc. ISBN 978-0-7514-0103-5. 
  • Emsley, John (2006). Nature's building blocks: an A-Z guide to the elements. Greenwood Press. ISBN 978-0-19-850340-8. 
  • Henderson, W. (2000). Main group chemistry. Cambridge, UK: The Royal Society of Chemistry. стр. 6. ISBN 0-85404-617-8. 

Спољашње везе

13. група хемијских елемената на Викимедијиној остави.
  • oxide (chemical compound) – Britannica Online Encyclopedia. Britannica.com. Retrieved on 2011-05-16.
  • Visual Elements: Group 13. Rsc.org. Retrieved on 2011-05-16.
  • Trends In Chemical Reactivity Of Group 13 Elements. Tutorvista.com. Retrieved on 2011-05-16.
  • [1] etymonline.com Retrieved on 2011-07-27
  • п
  • р
  • у
(велике ћелије)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
1 H He
2 Li Be B C N O F Ne
3 Na Mg Al Si P S Cl Ar
4 K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
5 Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te  I  Xe
6 Cs Ba La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn
7 Fr Ra Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg Cn Nh Fl Mc Lv Ts Og
  • п
  • р
  • у
Формати
периодног
система
Стандардни
  • 18 колона
  • 18 колона, велике ћелије
  • 32 колоне, велике ћелије
Алтернативни
Проширени
Сетови
елемената
По
структури
периодног
система
Групе
  • 1 (алкални метали)
  • 2 (земноалкални метали)
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15 (пниктогени)
  • 16 (халкогени)
  • 17 (халогени)
  • 18 (племенити гасови)
Периоде
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8 и више
    • Ауфбау
    • Фрике
    • Пике
Блокови
  • s-блок
  • p-блок
  • d-блок
  • f-блок
  • g-блок
  • Ауфбауев принцип
По (не)металним
особинама
Метали
Металоиди
  • Спискови металоида по извору
  • Линија поделе
Неметали
По осталим
карактеристикама
  • Прехрамбени елементи
  • Метали платинумске групе (МПГ)
  • Ретки земни елементи
  • Рефракторни метали
  • Драгоцени метали
  • Ковани метали
  • Племенити метали
  • Тешки метали
  • Изворни метали
  • Трансуранијумски елементи
  • Трансактиноидски елементи
  • Трансплутонијумски елементи
  • Главни актиноиди
  • Споредни актиноиди
Елементи
Спискови
  • По заступљености (у људском телу)
  • По атомским својствима
  • По нуклеарној стабилности
  • По производњи
  • По симболима
Својства
Странице
са подацима
  • Заступљеност
  • Атомски радијус
  • Тачка кључања
  • Критична тачка
  • Густина
  • Еластичност
  • Електрична отпорност
  • Електронски афинитет
  • Електронска конфигурација
  • Електронегативност
  • Тврдоћа
  • Топлотни капацитет
  • Топлота фузије
  • Топлота испаравања
  • Енергија јонизације
  • Тачка топљења
  • Оксидационо стање
  • Брзина звука
  • Термичка проводност
  • Коефицијент термичког ширења
  • Притисак паре
Историја
Види још
  • Категорија Категорија
  • Портал Портал
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Летонија
Остале
  • Енциклопедија Британика