Краљевина Угарска (1526—1867)

Краљевина Угарска Regnum Hungariae  (латински) Königreich Ungarn  (немачки) Magyar Királyság  (мађарски)
1526—1867.
Застава Грб
Краљевина Угарска у Хабзбуршкој монархији
Главни град	Братислава (1536), Пешта-Будим (1784)
Регија	средња Европа
Земља	Хабзбуршка монархија
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Историјска ера	нови век
• Успостављено	1526
• Укинуто	1867.
Претходник Следбеник Краљевина Угарска Краљевина Угарска (Аустроугарска)

Овај чланак је део серије о историји Мађарске, Аустрије, Словачке, Хрватске, Србије, Румуније, Украјине и Словеније

Историја Мађарске Овај чланак је део серије о историји Мађарске Историја Мађарске Пре досељења Мађара Панонија Хунски каганат Аварски каганат Порекло Мађара Велика Мађарска Леведија Етелкез Средњи век Долазак у Панонску низију Кнежевина Високосредњовековна краљевина Позносредњовековна краљевина Монголско-угарски сукоби Османско-угарски сукоби Рани нови век Мохачка битка (1526) Хабзбуршка краљевина Источно угарско краљевство Кнежевина Трансилванија Мађарска под Османским царством (1541—1699) Будимски пашалук Касни нови век Ракоцијева буна Мађарска револуција 1848. Аустро-угарска нагодба (1867) Аустроугарска (1867—1918) Земље круне Светог Стефана Угарска у Првом светском рату Модерно доба Мађарска Демократска Република (1918—1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Мађарско-румунски рат (1919) Тријанонски споразум (1920) Краљевина Мађарска (1920—1946) Мађарска у Другом светском рату Република Мађарска (1946—1949) Народна Република Мађарска (1949—1989) Мађарска револуција 1956. Мађарска п р у

Историја Аустрије Овај чланак је део серије о историји Аустрије Историја Аустрије Рана историја Халштатска култура Норик - Панонија - Реција Маркомани Авари Самово царство Карантанија Аустријска макрогрофија Бабенберзи Privilegium Minus Хабзбуршка ера Хабзбурзи Свето римско царство Војводство Аустрија Надвојводство Аустрија Хабзбуршка монархија Аустријско царство Немачка конфедерација Аустроугарска/Цислајтанија Први светски рат Сарајевски атентат Међуратни период Немачка Аустрија Прва аустријска република Аустрофашизам Савезна Држава Аустрија Аншлус Други светски рат Нацизам Послератни период Савезничка окупација Друга аустријска република п р у

Историја Словачке Овај чланак је део серије о историји Словачке Историја Словачке Праисторија Маркоманија Лангобарди Рани средњи век Стари Словени Аварски каганат Самова држава Њитранска кнежевина Великоморавска кнежевина Балатонска кнежевина Позни средњи век Краљевина Угарска (1000—1301) Краљевина Угарска (1301—1526) Период Матуша Чака Период Омодеја Абе Османско царство Ујварски ејалет Будимски ејалет Јегарски ејалет Кнежевина Трансилванија Кнежевина Имриха Токолија Хабзбуршка монархија Краљевина Угарска (1526—1867) Словачки устанак 1848—1849. Војни дистрикт Пресбург Војни дистрикт Кашау Краљевина Угарска (1867—1918) Чехословачка Словаци у Чехословачкој (1918—1938) Словачка Совјетска Република (1919) Словачки народни устанак (1944) Словаци у Чехословачкој (1960—1990) Словачка Социјалистичка Република Плишана револуција Модерна Словачка Словачка Република п р у

Историја Хрватске Овај чланак је део серије о историји Хрватске Историја Хрватске Праисторија Ласињска култура Вучедолска култура Винковачка култура Стари век Провинција Далмација Провинција Панонија Средњи век Бела Хрватска Кнежевина Далмација и Либурнија Панонска кнежевина Неретљанска кнежевина Краљевина Хрватска Краљевина Далмација и Хрватска Бановина Славонија Дубровачка република Пољичка република Нови век: Хабзбуршка власт Краљевина Хрватска Војна крајина Краљевина Славонија Краљевина Далмација Краљевина Илирија Краљевина Хрватска и Славонија Нови век: Остале власти Млетачка Далмација Клишки санџак Крчко-лички санџак Пакрачки санџак Пожешки санџак Илирске провинције Први светски рат Југословенски одбор Држава Словенаца, Хрвата и Срба Краљевина СХС / Југославија Хрватска и Славонија (1918—1925) Далмација (1918—1924) Приморско-крајишка област Загребачка област Осјечка област Сремска област Сплитска област Дубровачка област Приморска бановина Савска бановина Бановина Хрватска Други светски рат Независна Држава Хрватска НОБ СФР Југославија СР Хрватска Хрватско прољеће Независна Хрватска Република Хрватска Рат у Хрватској Република Српска Крајина п р у

Историја Србије Овај чланак је део серије о историји Србије Историја Србије Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976. Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537. Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791. Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918. Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006. Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија Портал Србија п р у

Историја Румуније Овај чланак је део серије о историји Румуније Историја Румуније Преисторија Трипољска култура Хаманџска култура Бастрани Антика Дакија Дачки ратови Римска Дакија Поријекло Румуна Рани средњи вијек Оснивање Молдавије Оснивање Влашке Рано савремено доба Кнежевина Трансилванија Фанариоти Дунавске кнежевине Национално буђење Трансилванијска школа Regulamentul Organic Молдавска револуција из 1848. Влашка револуција из 1848. Уједињене Кнежевине Румунски рат за независност Совјетска анексија Бесарабије и Сјеверне Буковине Краљевина Румунија Први свјетски рат Сједињене са Трансилванијом Сједињење са Бесарабијом Велика Румунија Други свјетски рат СР Румунија Румунска револуција Постреволуционарни период Румунија п р у

Историја Украјине Овај чланак је део серије чланака о историји Украјине Преисторија Трипољска култура Јамна култура Кимеријци Скитија Босфорско краљевство Сармати Зарубинска култура Черњаховска култура Хуни Средњи век Источни Словени Стара Велика Бугарска Бела Хрватска Руски каганат Хазари Кијевска Рус Галиција-Волинија Куманија Монголско освајање Руси Златна хорда Кнежевина Молдавија Велика кнежевина Литванија Кримски канат Рани нови век Козаци Државна заједница Пољске и Литваније Запорошки козаци Устанак Богдана Хмељницког Козачки хетманат Украјина на левој обали Дњепра Слободска Украјина Украјина на десној обали Дњепра Дунавски Сеч Руска Империја Мала Рус Новоросијска губернија Хабзбуршка монархија Краљевина Галиција и Лодомерија Буковина Карпатска Рус Црвена Рус Рутенија Модерно доба Модерна историја Украјине Украјина у Првом светском рату Украјински рат за независност Украјинска Народна Република Западноукрајинска Народна Република Украјинска Држава Украјинска ССР Совјетски Савез Голодомор Поткарпатска Рус Карпатска Украјина Украјина у Другом светском рату Организација украјинских националиста Чернобиљска катастрофа Наранџаста револуција Евромајдан Кримска криза Рат на истоку Украјине п р у

Историја Словеније Овај чланак је део серије о историји Словеније Историја Словеније Стари век Римска Панонија Римски Норик Римска Италија Средњи век Досељење Словенаца Самово царство Кнежевина Карантанија Кнежевина Крањска Крањска марка Вендска марка Француско царство Илирске провинције Аустријско царство / АУ Краљевина Илирија Војводина Крањска Војводина Штајерска Војводина Корушка Аустријско приморје Држава СХС Држава Словенаца, Хрвата и Срба Република Прекмурје Република Прекмурје Краљевина Југославија Љубљанска област Мариборска област Дравска бановина Други светски рат Љубљанска покрајина СФРЈ СР Словенија Слободна Територија Трста Савремено доба Република Словенија п р у

п р у

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, нем. Königreich Ungarn, мађ. Magyar Királyság) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526),^[1] а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.

Статус

Подручје Хабзбуршке Угарске је у почетку третирано као провинција Хабзбуршке монархије. Овај статус се одржао у периоду од 1526. до 1867. године, када Угарска постаје један од два самоуправна дела Монархије, која тада добија назив Аустроугарска.

Хабзбуршка Угарска је била саставни део Хабзбуршке монархије. Аустријски краљ је приликом доласка на престо, поред добијања многих других титула, такође био крунисан и као краљ Угарске. После пораза Османлија, појам Хабзбуршка Угарска је полако почео да излази из употребе и хабзбуршки владари су почели да добијају титуле краљеви Земаља круне Светог Стефана.

Територија

Границе Хабзбуршке Угарске су се непрестално мењале и у почетку су обухватале следеће територије:

• на северу и истоку: данашњу Словачку, карпатску Рутенију, северне делове данашње Румније и источне делове данашње Мађарске (источни део данашње Северне Мађарске регије);
• на западу: Данашњи Бургенланд (аустријска провинција) и део данашње Мађарске (данашња Западна прекодунавска регија и западни део данашње Централне прекодунавске регије);
• на југу: део западне Хрватске, која је имала аутономију.

Током овог периода остатак територија којима је раније управљала средњовековна Краљевина Угарска је имао другачију судбину. Централне територије некадашњег краљевства су непосредно прикључене Османском царству, док је кнежевина Ердељ (Трансилванија) имала статус вазалне државе у саставу Османског царства. Подручје ове кнежевине је данас у саставу Румуније.

Историја

У поређењу са средњовековном Угарском, Хабзбуршка Угарска је била мали део Хабзбуршке монархије и није имала утицаја, или га је имала веома мало у државном одлучивању. Аустријски цар је директно одлучивао о угарским финансијама, војсци, иностраним пословима и царске трупе су обезбеђивале границе.

Османско питање је још више поделило Аустрију и Угарску. Хабзбурговци су хтели да имају мир на границама и одржавају статус кво, док су Мађари хтели да истерају Османлије са осталих територија којима је некада управљала средњовековна Угарска. Увидевши свој подређени положај у монархији, многи Мађари су постали антихабзбуршки настројени, противили се аустријској владавини, аустријској војци и аустријском признавању османске власти над Ердељом. Побуњеници, који су живели у Хабзбуршкој Угарској, су се сматрали већим непријатељима од Османлија.

Друштвене прилике

Реформатори су се ширили веома брзо, и већ почетком 17. века је остао веома мали број католика међу вишим сталежом. Петар Пазмањ (мађ. Péter Pázmány) је реорганизовао Римокатоличку цркву и преводио народ у протестанте. Реформација је довела до цепања католика (који су били присталице Хабзбурговаца) и протестаната који су развили јак национални идентитет и постали велики противници аустријске монархије. Такође се направио јаз између католичких богаташа и протестанских нижих племића.

Види још

Референце

Литература