Јован III Велики Комнин

Јован III
Лични подаци
Датум рођења	1321.
Место рођења	Константинопољ,
Датум смрти	1362.
Место смрти	Синоп,
Породица
Родитељи	Михајло Велики Комнин Acropolitissa
Династија	Велики Комнини
Трапезунтски цар
Период	1342 — 1344.
Претходник	Anna
Наследник	Michael Megas Komnenos

Јован III Велики Комнин (грч. Ιωαννης Μεγας Κομνηνος, око  1321 – 1362) је био трапезунтски цар од 1342. до 1344. из династије Великих Комнина.^[1][2] Био је син цара Михаила Великог Комнина (који је владао један дан 1341.) и Акрополитисе, ћерка Константина Акрополита.

Јован је већи део свог живота провео у Цариграду где је његов отац живео од око. 1297. године. Када је Михаило постао цар Трапезунта на један дан 1341. и брзо га је свргнуо и затворио мега дукс Јован Евнух, Јован је још увек био у Цариграду. Међутим, 1342. године, вође Схолараната, Никита Схоларије и Григорије Мицомат, посетили су га тамо и наговорили младића да дође са њима у Трапезунт и заузме престо. Уз одобрење византијске владе, група је кренула ка Трапезунту у септембру 1342. након што је затражила подршку три ђеновљанске галије, доводећи своју малу флоту од укупно пет бродова. После кратке, али жестоке борбе, Јован и његове присталице заузели су град 4. септембра, потпомогнути народним устанком у њихову корист. Након крунисања Јована III за цара, свргнута царица Ана Анахутлу је задављена, а њене присталице су погубљене или прогнане убрзо након Јовановог крунисања у цркви Пресвете Богородице Хрисокефале.^[3]

И Вилијам Милер и Џорџ Финлеј описују цара Јована III као слабог и раскалашног владара, коме је стало само до забаве, самозадовољства и луксуза; није показивао интересовање за сопственог оца који је остао заточеник мега дукса Јована Евнуха.^[4] Након смрти мега дукса, Никита је кренуо у Лимнију где је ослободио Михаила, а затим се вратио са њим у Трапезунт да свргне цара Јована III. Цар Јован III је 3. маја 1344. године протеран у манастир Светог Саве (где је држан под византијском стражом), а његов отац је враћен на престо.^[5]

Свргнутог цара је на крају његов отац протерао у Цариград, а одатле 1345. у Адријанопољ. Одатле је побегао 1357. године, и упутио се у Синопу да поврати свој престо, да би у том граду умро 1362. године.^[6] Михаило Панарет наводи да је цар Јован III имао сина, али не наводи и његово име; све што Панарет бележи о њему јесте да је 1363. побегао из заточеништва и побегао је прво у Кафу, а затим у Галату.^[7]