Otto Wagner

Oto Koloman Vagner (nem. Otto Koloman Wagner; Pelcnig u blizini Beča, Austrija 13. jul 1841 – Beč, 11. april 1918) bio je austrijski arhitekt. Nazivali su ga „ocem savremene bečke arhitekture“ i „učiteljem čitave generacije“, jer je bio profesor na Bečkoj umjetničkoj akademiji.

Biografija

Studirao je arhitekturu na Politehničkom intitutu i Akademie der bildenden Künste u Beču i Akademiju građevinarstva u Berlinu. U Vagnerovim prvim delima preovlađuju elementi novorenesanse i umetnosti istoricizma. Posle počinje da razvija misli J. G. Sempera o racionalizmu u arhitekturi ("šta nije funkcionalno ne može biti lepo"). Godine 1895. izdaje teorijsko delo "Moderne Architektur"("Moderna arhitektura") u kojem zahteva primenjeni stil koji je zasnovan na funkcionalnosti, prigodnom izboru materijala i konstrukciji. Glavni je predstavnik bečke secesije. Njegovo poslednje delo se u značajnom smislu približava purističkoj arhitekturi.

Dela

• Njegovi prvi poznatiji radovi su: Berza u Amsterdamu, 1884. godine i Ruska ambasada u Beču, 1886. godine.
• Židovska sinagoga u Budimpešti
• Vila Vagner I.
• Vila Vagner II.
• "Majolikahaus", Beč (1899.)
• Crkva u Štajnhofu (1902.–1904.)
• Carska i kraljevska privatna austrijska banka u Beču
• Bečka podzemna želježnica
• Poštanska štedionica u Beču (1904.–1912.)
• Palata Hojos (ambasada Republike Srbije, Beč, kraj 19. vek)

Literatura

1. PSN ČS Akademie vied, Prag 1963.
2. de Wikipedia

Eksterni linkovi

Otto Wagner na Wikimedijinoj ostavi

• http://www.ottowagner.com
• (de) Einige skizzen 1, Wien, 1905.
• (de) Einige skizzen 2, Wien, 1905.
• (de) Einige skizzen 3, Wien, 1905.